�u svoju polaže za ovce“: pastir dobri vodi na pašu besmrtnosga ljude, te ovce besmrtnosti, koje vuci smrti (a to: gresi i strasti) rastržu, grabe i kolju. Dobar je pastir roda ljudskog uistini samo onaj koji spasava ljude od smrti i daje im i osigurava im jedino istinsko dobro: život večni. A sa Njim i u Njemu – besmrtnost duše i ličnosti. „Dušu svoju polaže za ovce“. Pastir dobri; i položio je, žrtvovao na krstu, išao u čeljusti i utrobu smrti, da bi svojom bogočovečanskom smrću, tj. svojom božanskom ipostasnom silom, satro smrt. A kroza sve to i iz svega toga struji i zrači jedno: beskrajno čovekoljublje Hristovo, beskrajna ljubav božanska. To je ono čime Bogočovek vodi ljude: ljubavlju ih pridobija za život večni, i vodi iz smrti u život. U tome se i sastoji istinska dobrota Dobrog Pastira: sve ljubavlju i za ljubav; ništa ni silom, ni grehom, ni smrću