�ovek ne vidi ni sebe, ni Boga; ni pravog sebe, ni pravog Boga. To je razlog što mnogi savremenici Hristovi ne vide u njemu Bogočoveka, već hoće da ga kamenuju što tvrdi da je jedno sa Ocem. Spas ih onda upozorava na ovoja „dobra dela“, učinjena na očigled sviju.

Šta su ona? Za koje od njih On zaslužuje da bude kamenovan? I za divno čudo, ni jedan od njih ne reče: dela tvoja nisu dobra ili: ovo delo tvoje nije dobro, i zaslužuješ da budeš kamenovan zbog njega kao i kada ih je pitao: „koji me od vas kori za greh?“ Ali nalaze sofistički, lukav izgovor: „za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog“ A to baš što nazivaju bogohulstvom – najveća je i najglavnija istina Bogočovekova: On na njoj stoji sav, i celokupno Njegovo bogočovečansko delo spasenja sveta. Jer samo kao Bog i čovek On može obaviti, i obavlja, spasenje sveta od greha, smrti i đavola. Ne od čega manjeg i slabijeg, već od triju najstrašnijih i najljudožderskijih sila. Da je zaista jednak Bogu, i Bog, Gospod Hristos uporno brani i kad hoće da ga zbog toga kameiuju. Jer to je nešto čega se On nikada i ni po koju cenu ne može odreći. Jer bi se odrekao sebe i celokupnog dela Svog. To Spas i obrazlaže Svetim Pismom