com plače i Jedini Pobeditelj smrti – Bogočovek Hristos. Toliko je ona strašna, i dirljiva, i tajanstvena.

Kako čovek lakomislemo uvede u svoj svet ovog najvećeg neprijatelja i predade mu carstvo svoje duše? i sve prestole svoga bića? i otvori mu sve odaje svoga srca? i sve skrivnice svoje svesti i savesti, te se sav usmrti i osmrti? te mu smrt postade i logična i prirodna, iako od nje ništa nelogičnije ništa neprirodnije u svima Božjim svetovima? Od prisustva smrti u telu – telo se usmrdi. A od prisustva smrti u duša, duša se isto tako usmrdi. U duši smrt je prisutna gresima, pomoću grehova. Zaista je samo Bogočovek – miomir Božji; i ljudi samo Hristom postaju „Hristov miris Bogu“ (2 K. 2,15). On je „miris života“, a sve što nije On – smrad je života; jer usmrćuje život i sve živo, rastače ga i usmrćuje. Bogočovek je bezgrešan, i kao takav – sav miomir Božji u našem svetu. Kada se On verom useli u srca ljudska, ovda ljudi potiskuju iz sebe grehe, i njihov smrad, i postaju „Hristov miris Bogu„. U tome je i blagovest besmrtnosti Hristove što On omiomiruje vascelo biće ljudsko. A gorkovest smrti – što usmrdi biće ljudsko. Lazar je već četiri dana u grobu, i „već smrdi“, – smrt je svom odvratnošću svojom prisutna u Lazarevom telu.

Ima li spasa od nje? Ta ona je pretvorila čoveka u stid i sram! A Spasitelj o smrti veli: „Ne rekoh li ti da ako veruješ, videćeš slavu Božiju?“. Da, iz toga se vidi: prava vera je – verovati u najneverovatnije, verovati u ono šgo se protivi celokupnom iskustvu roda ljudskog, i razumu i umu, i saznanju. Da, prava vera – u odbacivanju svega ljudskog, i u potpunom predavanju sebe Bogočoveku. Ako se ne odrečete sebe i sve što imate, ne možete biti Moji učenici i ići za Mnom. To je evanđelska dilema vere. Ne usvoji li je čovek, znači: nema evanđelske vere. Znači još: nije doživeo svoje lično vaskrsenje Hristom, vaskrsenje duše, savesti, srca, jer nije sišao u sve skrivene katakombe smrti, rasejane po njegovom biću, i nije vaskrsnom i sveživotnom silom Hristovom proterao iz sebe sve smrti.

Jer prava vera veruje da Hristos može vaskrsnuti iz mrtvih i one najmrtvije mrtvace moje, one koji „već smrde“. A to su sve sile duše moje, koje su raslabljene i umrtvljene gresima i strastima. Volja moja – sva je mrtva pred Bogom, ako je podložna gresima; duša moja i srce moje – mrtvi su pred Bogom, ako u njima vlada greholjublje i slastoljublje; misli moje – mrtve su pred Bogom, ako su rđave, nečiste, prljave; osećanja moja – mrtva su pred Bogom, ako je kroz njih razliveno samoljublje. Ustvari, bezbroj je mrtvaca u meni, i oni odavno „već smrde“. Samo ih Bogočovek može vaskrsnuti iz mrtvih, kao što je samo on mogao vaskrsnuti i četverodnevnog Lazara