va u bogolikom jedinstvu ljudi koji veruju u Trojično Božanstvo. To jedinstvo je izuzetni dar Bogočoveka rodu ljudskom. Izuzetna slava ljudi sastoji se u tome: „da budu jedno kao mi što smo jedno“. To jedinstvo se postiže samo bogolikim životom, životom u Hristu.

Jer tek od Njega mi smo saznali kako čovek može živeti Bogom, i šta to znači kada čovek živi u Bogu. Zato, imajući Bogočoveka kao primer toga, i kao izvor sile za življenje takvim životom u Bogu i po Bogu, sveti apostol savetuje: „Živite dostojno Boga koji vas je prizvao u svoje carstvo i slavu“ (1 Sol. 2,12; sr. Kl. 1,10). A to opet znači: „Živite dostojno Evanđelja Hristova“ (Flb. 1,27). Življenjem po Evanđelju Hristovom čovek „raste rastom Božjim„, razvija svoju ličnost božanski beskrajno: „u meru rasta visine Hristove„, ali ne sam nego uvek u zajednici „sa svima svetima“ (Ef. 4,11-13; Kl. 2,19). I tako postiže u isto vreme dva cilja: lično bogoliko savršenstvo, koje ga i čini članom društva bogolikog jedimstva. I jedno i drugo Spas izražava ovom blagovešću: „Ja u njima i ti u Meni, da budu sasvim ujedno, i da pozna svet da si Mi Ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k Meni što si ljubav imao“.

I bogoliko savršenstvo ličnosti, i bogoliko savršenstvo društva, dar je neizmerne ljubavi Božje prema čoveku. Ljubavi, savršeno ostvarene i pokazane u Bogočoveku, a kroz Njega i u sledbenicima Njegovim. Ljubav Boga Oca prema sledbenicima Hristovim slična je ljubavi Njegovoj prema samom Hristu, jedinorodnom Sinu Božjem. A ta ljubav božanska i jeste svestvaralačka sila kojom se obavlja i bogoliko usavršavanje ličnosti i bogoliko usavršavanje bogočovečanskog društva