splet jevrejske zavisti prema Isusu, sagledao bi delatnost onoga što sav uđe u Judu – Satane. A iznad te, i oko te satanske igre, Božji promisao koji kroz Isusovo stradanje vrši spasenje sveta od greha, smrti i Satane. Zato Gospod Isus i odgovara Pilatu: „Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo zato onaj ima veći greh koji me predade tebi“. Plan o spasenju oveta Bogočovekom Isusom „odozgo“ je, Božji je.

Ometati ostvarenje tog plana – greh je, i to: najveći greh. Ometa ga Satana kroz ljude: kroz Judu, kroz svešteničke glavare i fariseje i ostale hristomrsce. To je sve jedan i isti greh, samo neki ljudi učestvuju u njemu jače, neki slabije. Pilatov greh u ovom slučaju je manji od Judinog, koji kroz glavare svešteničke predade Isusa Pilatu. Krotki i neočekivano za Pilata mudri odgovor Isusov potstače Pilata da se ozbiljno zamisli nad celom ovom stvari, ukoliko to može duša – živi pesak. „Od tada, veli Evanđelist, gledaše Pilat da ga pusti“. To nije dugo trajalo: vika Jevreja je brzo pokrenula živi pesak duše Pilatove, i u Pilata se sve izmenilo. „Jevreji vikahu govoreći: ako ovoga pustiš nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se ćesaru“. – Jevreji su našli put za ostvarenje svoje namere. Potegli su pitanje ćesara, i izjavili da nemaju cara osim ćesara, kada im je Pilat ukazao na Isusa i rekao: „evo car vaš“. Na to „oni vikahu: uzmi, uzmi, raspni ga. Pilat im reče: zar cara vašega da raspnem? Odgovoriše glavari sveštenički: mi nemamo cara osim ćesara. Tada im ga predade da se razapne“