Sveto pismo - Biblija online
Stari Zavet
Novi Zavet
Jevanđelje po Jovanu 2:23
23 A kad bješe u Jerusalimu na praznik pashe, mnogi vjerovaše u ime njegovo, videći čudesa njegova koja činjaše.
Kopirano
Komentari
23-25
Vera i poverenje: „Mnogi verovaše u Ime Njegovo, videći čudesa Njegova koja činjaše“ (st. 23). A Isus? – „Ne poveravaše sebe njima, jer ih znađaše sve. I ne trebaše Mu da ko svedoči za čoveka, jer sam znađaše šta beše u čoveku“ (st. 24,25).
Vera,...
Vera i poverenje: „Mnogi verovaše u Ime Njegovo, videći čudesa Njegova koja činjaše“ (st. 23). A Isus? – „Ne poveravaše sebe njima, jer ih znađaše sve. I ne trebaše Mu da ko svedoči za čoveka, jer sam znađaše šta beše u čoveku“ (st. 24,25).
Vera,...
Više
izazvana samo čudesima, a ne i ljubavlju prema Gospodu Isusu, i željom za spasenjem od greha i zla, nije postojana, ne zasniva se na nerazorivom temelju. Vera u Hrista, to je pre svega, beskrajno poverenje u Njega: da On ima izlaze za sve ljudske muke, da On ima odgovore za sva ljudska pitanja, da On ima utehe za sva ljudska stradanja.
Na takvu veru, zasnovanu na potpunom poverenju u Hrista, Hristos odgovara Svojim poverenjem: otkriva verujućem Sebe, Svoje tajne, Svoja savršesstva, Svoja Božanska bogatstva, Svoje Carstvo Nebesko. Dotle, On je nepoverljiv prema čoveku zbog zla hristoborskog što je u njemu, zbog greha bogoizdajničkog.
Jer On, kao sveznajući, sam zna „šta je u čoveku“ uolšte, zatim šta i u svakom čoveku posebno: samoljublje, i u njemu otrovno greholjublje. A tome poveravati besmrtna blaga znači davati ih bludnom sinu ili lenjom sluzi; dati mu raj da bi ga obesvetio, zagadio.
Obratiti pažnju: Gospod „učenicima osobito kazivaše sve„, – eto kome On poveravaše Sebe i sve tajne na Tajnoj večeri, a „onima spolja“ sve biva u pričama, u slikama, u alegorijama.
Jer bogopoznanje, jer hristopoznanje daje se veri. „Verom saznajemo“ (Jevr. 11,3), verom shvatamo, verom razumevamo sve što se odnosi ne samo na Boga nego i na svet. To je osnovni gnoseološki kriterijum novozavetni i načelo. Jer vera, šta je?
Ona je najpre duhovno sjedinjenje verujućeg sa Onim u koga veruje, Gospodom Hristom. Iz tog duhovnog jedinstva ističe zajednica života, istine, osećanja, srca, uma („mi um Hristov imamo“ – 1 Kor. 2,16); jednom rečju: oblačenje u Hrista, uhrisgovljenje, ohristovljenje: organsko sjedinjenje čoveka sa Bogočovekom, poput loze na čokotu (Jn. 15,1-5); iz čega logički i prirodno sledi osnovni zakon evanđelskog života, života u Hristu: čovek ne može činiti ništa bez Hrista: „bez mene ne možete činiti ništa“ (Jn. 15,5).
A ovo se odnosi na sva ljudska bića u svima svetovima, jer bez Hrista ljudi ne mogu činiti ništa istinski dobro, božansko, besmrtno, neprolazno, večno.
Sva njihova delatnost bez Hrista potapa njihovo biće kroz greh u smrt, kroz zlo u pakao, jer greh ne može odvesti Bezgrešnom, i zlo – u raj
Na takvu veru, zasnovanu na potpunom poverenju u Hrista, Hristos odgovara Svojim poverenjem: otkriva verujućem Sebe, Svoje tajne, Svoja savršesstva, Svoja Božanska bogatstva, Svoje Carstvo Nebesko. Dotle, On je nepoverljiv prema čoveku zbog zla hristoborskog što je u njemu, zbog greha bogoizdajničkog.
Jer On, kao sveznajući, sam zna „šta je u čoveku“ uolšte, zatim šta i u svakom čoveku posebno: samoljublje, i u njemu otrovno greholjublje. A tome poveravati besmrtna blaga znači davati ih bludnom sinu ili lenjom sluzi; dati mu raj da bi ga obesvetio, zagadio.
Obratiti pažnju: Gospod „učenicima osobito kazivaše sve„, – eto kome On poveravaše Sebe i sve tajne na Tajnoj večeri, a „onima spolja“ sve biva u pričama, u slikama, u alegorijama.
Jer bogopoznanje, jer hristopoznanje daje se veri. „Verom saznajemo“ (Jevr. 11,3), verom shvatamo, verom razumevamo sve što se odnosi ne samo na Boga nego i na svet. To je osnovni gnoseološki kriterijum novozavetni i načelo. Jer vera, šta je?
Ona je najpre duhovno sjedinjenje verujućeg sa Onim u koga veruje, Gospodom Hristom. Iz tog duhovnog jedinstva ističe zajednica života, istine, osećanja, srca, uma („mi um Hristov imamo“ – 1 Kor. 2,16); jednom rečju: oblačenje u Hrista, uhrisgovljenje, ohristovljenje: organsko sjedinjenje čoveka sa Bogočovekom, poput loze na čokotu (Jn. 15,1-5); iz čega logički i prirodno sledi osnovni zakon evanđelskog života, života u Hristu: čovek ne može činiti ništa bez Hrista: „bez mene ne možete činiti ništa“ (Jn. 15,5).
A ovo se odnosi na sva ljudska bića u svima svetovima, jer bez Hrista ljudi ne mogu činiti ništa istinski dobro, božansko, besmrtno, neprolazno, večno.
Sva njihova delatnost bez Hrista potapa njihovo biće kroz greh u smrt, kroz zlo u pakao, jer greh ne može odvesti Bezgrešnom, i zlo – u raj
