ama sredstva i sile da savladaju i pobede smrt, hraneći se večnim životom, hraneći se hlebom živim. A to znači: hraneći se i živeći Hrisgom Bogom, Njegovim bogočovečanskim silama; Njegovim bogočovečanskim Evanđeljem. Kao šgo umire onaj koji se hrani grehom, tako živi zanavek onaj koji se hrani Hristom. Ali, da se ne bi ljudi odvratili od Hrista misleći da On neprestano govori o nevidljivoj večnoj hrani, On im otkriva koikretnu tajnu večnog života: ona je sva „materijalizovana“, oveštastvljena u svetom i bezgrešnom, ali vidljivom i opipljivom, telu Njegovom – svetom Pričešću. „Ja sam hleb živi koji siće s neba; koji jede od ovoga hleba živeće vavek, i hleb koji ću Ja dati telo je Moje koje ću dati za život sveta“. U Bogočoveku, u telu Njegovom je „život sveta“, a svuda naokolo je smrt sveta, agonija sveta, ropac i večno umiranje sveta bez konačnog izdisaja