a realnijeg ni empiričnijeg realizma. Bogočavek je „hleb koji siđe s neba“: jer sve što je Sobom doneo, hrana je, večna hrana za bogoliko biće ljudsko: „Koji jede hleb ovaj živeće vavek“. Znači: Bogočovek je ovde, na zemlji, da bi Ga ljudi pretvorili u svoj život. A pretvaraju Ga ako se hrane Njime kroz svete tajne i svete vrline. Na taj način ljudi postaju „udi tela Njegova, od mesa Njegova, i od kostiju Njegovih“ (Ef. 5,30)