je njegove. Ako se sav čovek ne ulogosi i ologosi, ostaje i slep i gluv za ono što sačinjava izvornu silu života, a to je: Bog Logos, Bogočovek. No taj životvorni duh sadrži se baš u rečima o Svetom Pričešću čoveka Bogočovekom, o hranjenju i večnom življenju čoveka Bogočovekom, i sve što je Spas o tome ovom prilikom rekao (st. 26-58). Te su reči istovremeio „i duh i život“.

Čime će to čovek osetiti, saznati? Verom u Bogočoveka, tj. poverenjem u Njega, Koji je očigledno, to dela Njegova dokazuju, Sin Božji, ovaploćeni Bog Logos. Ko to ne veruje, ne može da shvati ni Isusa ni učenje Njegovo; sve Njegovo za takvog čoveka ostaje „tvrda beseda“. Stoga je vera glavno i jedino sredstvo Hristopoznanja. Tu ne pomaže nikakvo racionaliziranje, dijelektiziranje, sofistikacija, jer sve to beži od osnovne svečovečanske stvarnosti: Bogočoveka, ovaploćenog Boga Logosa; a vera počinje time, šgo tu činjenicu prvo prima, a za njom i sve što ona sobom donosi i pretstavlja